Za ovaj prolećni preriod koji nam predstoji želela bih da vam preporučim tri knjige koje su, kako bi se ono reklo, „baš životne“, a to su:
1. ULICA DOBRE SREĆE – Marjam Mantegi
2. MED – Slobodan Despot
3. REKA SA ČETIRI UŠĆA – Siniša Kovačević
Hvala na još jednom online kafenisanju!
Možda na prvi pogled izgleda kao da su Copywriting i Content Writing dve iste vrste pisanja, jer se obe odnose na pisanje sadržaja, ali ipak postoje razlike. Ono što je sigurno da su obe ove vrste pisanja sadržaja važne za vaš biznis, imaju jednaku vrednost i nadopunjuju se.
Kako bismo razjasnili razlike između ove dve vrste pisanja sadržaja, hajde na početku da pođemo od toga, šta je Content Writing.
Content Writing ili pisanje sadržaja je umetnost stvaranja sadržaja koji informiše, obrazuje ili zabavlja. Ova vrsta pisanja treba da:
Ako se pitate kako to da sprovedete u delo, postoji mnogo načina za to, jer priču o svom brendu, proizvodu ili usluzi možete širiti putem:
Iz tog razloga Content Writing je tu da vam pomogne da izradite odnos sa svojim čitaocima, kupcima, klijentima. Indirektno komunicira sa vašom publikom, širi svest o vašem brendu, govori o njegovim prednostima… Preko njega pružate savete, informišete, gradite odnos poverenja i prepoznatljivost. Content Writing ili kreiranje sadržaja jeste važan kao kontinuirani proces, hvata širi opseg u komunikaciji i prvenstveno je tu da gradi odnose na duže staze.
Kada je u pitanju Copywriting ili pisanje prodajnih tekstova, kao što mu sama reč kaže njegova je svrha da proda. U copy (prodajni tekst) spadaju:
Copy je usmeren ka jednom cilju, a to je prodaja. On je kao neka vrsta prodajne ponude, koja se sprovodi na direktan način, poručivanjem ili indirektno usmeravajući na web sajt, pa onda celim tokom prodajnog puta, odnosno kroz prodajni levak (ali o njemu nekom drugom prilikom).
Tri osnovne razlike između ove dve vrste pisanja kada ih uporedimo su:
Content ide u više pravaca, kao kada sednete i pričate sa prijateljem. Taj razgovor neće biti samo na jednu temu, već će ići u više pravaca, ali će sve to činiti celinu vašeg razgovora. Zamislite da pričamo o jednom blog postu koji je tipičam oblik pisanog sadržaja kada govorimo o Content writing-u. Napisan je uz pomoć više izvora, ima u sebi linkove koji vode unutar sajtu ili van njega, Ilustrovan je sa nekoliko slika, možda grafikona… Jednostavno „kao da priča sa vama“ i glavna mu je namera da sa vama napravi odnos, da vas infomiše, da vam ispiča priču.
Copy, za razliku od Content-a usmeren je samo na jednu temu, vrlo je strateški orijentisan, ne ide u više pravaca, već je svaka reč i rečenica usmerena i napisana sa svrhom da se nastavi na sledeću i na kraju dođe do kupovine.
Možda će neko od vas pomosliti da je dovoljno imati samo copywriting tesktove, jer je njihova svrha da prodaju, ali nije tako. Ni vi ne volite da vam neko nešto prodaje, a da vas pre toga nije nikada pitao šta vama treba, niti vas upoznao sa svojim proizvodom.
I Content i Copy su jednako važni za vaš biznis samo je bitno da znate u koju svrhu ćete ih koristiti. Jedno ne isključuje drugo već se nadopunjuje, jer ako ste izgradili dobar odnos sa svojim čitaocima i pratiocima kroz sadržaj koji ste delili sa njima, lakše ćete ih pretovriti u svoje kupce i prodati svoj proizvod ili uslugu uz pomoć copywriting tekstova.
Profesionalci u kreiranju pisanog sadržaja i copywriter-i koji svakodnevno kreiraju prodajne tekstove, vaši su saveznici koji vam mogu pomoći da izgradite kod publike svest o značaju i vrednostima vašeg brenda koji će želeti da kupe i drugima preporuče.
Koja je razlika između SAJTA i BLOGA i šta je bolje ZA VAŠ BIZNIS
Da li i dalje verujete da je vaš web dizajner ujedno i vaš web pisac
Naslova slika: Andreea-Maria Juganaru (Unsplash)
Koraci u svakodnevici koji nam dane čine boljim je epizoda koja se nastavlja na predhodnu podcast epizodu u kojoj sam pričala o važnosti rada sa koučem, mentorom ili savetnikom kada imamo nedoumice, zaglavljenost ili nam jednostavno treba podrška. U ovoj pričam o tome šta mi možemo da uradimo kako bi nam svaki dan bio što je moguće ispunjeniji i uspešniji.
Prethodna podcast epizoda je OVDE
Hvala na još jednom online kafenisanju!
Fenomenalno je to što nam brojni alati, Google Analytics i drugi plaćeni i besplati pomažu u tome da samo u par klikova možemo da pratimo statistiku posete našeg sajta. Ali jedna od situacija koja nam nikako ne ide u prilog čak i ako znamo da rastumačimo Google Analytics izveštaj za protekli mesec jeste kada ne kapiramo samu suštinu nekog posla i kontekst u kome se posluje. Često se dešava da se vodimo samo opštim „pravilima“ za koja smo saznali od nekog YouTube eksperta, a zapravo uopšte nisu primenljiva na naš biznis. U tim situacijama nas sva ta silna analitika, brojke, izveštaji mogu odvesti u pogrešnu stranu i ka pogrešnim potezima.
Jedna od najčešćih grešaka u tumačenju analitike je kod podatka pod nazivom Bounce Rate. Ovo ne pišem kao ekspert za tu oblast, već kao korisnik Google Analytics alata sa solidnim znanjem na tu temu koji je pravio puno grešaka i bio u zabludi puno puta, pokušavajući da rastumači taj glomazni izveštaj koji mi Google Analytics šalje na email počekom svakog meseca za prethodni mesec.
Ako možda ne znate, Bounce Rate je podatak koji pokazuje vreme zadržavanja na web stranici od dolaska, pa do odlaska, bez aktivnosti ili pokušaja prelaska na neku drugu stranicu istog sajta. To je situacija kada osoba dođe na web stranicu i bez da klikne na neki link i zadrži se na njoj, ubrzo ode sa nje. Ona dovodi do povećanja stope Bounce rate-a i u mnogim slučajevima može biti alarm za uzbunu, jer može značiti:
U ovim slučajevima će gotovo sigurno vaš Bouns rate biti visok i trebalo bi pozabaviti se time da li je sve ok sa vašim sajtom. Ali, informacija da je Bounce rate visok može da znači da je to zapravo fenomenalan podatak, jer je vaš potencijalni kupac zapravo na vašem sajtu odmah dobio informaciju koju je hteo i zato je napustio vašu web stranicu vrlo brzo nakon toga, a to je sjajna vest, zar ne? U vremenu kada nam je pažnja svedena na 2-3 sekunde vremena, to je zapavo dobra stvar.
Ako vam je cilj da posetilac sajta pogleda što više stranica i da se što duže na njima zadrži kao u slučajevima, na primer oglasnika ili e-commerce sajta sa artiklima koji prodaju namirnice za standardnu nedeljnu porodičnu kupovinu, onda je podatak o visokom Bounce rate-u ne tako dobar i tada treba krenuti sa koracima koji će to promeniti. Ali, ako je vaš posetilac sajta došao na vaš, na primer On-Page sajt, u par sekundi skrolovao celu stranicu i video da je pronašao baš to što mu treba i napustio je, pa to je odlična vest, bez ozbira što je Bounce Rate visok i vreme provedeno na sajtu kratko.
Sjajni Miroslav Varga, stručnjaka za Google oglašavanje i najstariji Google Certified Trener na našim prostorima rekao je jednu sjajnu misao:
„Potrebno je uvesti još neku metriku da bi razumeli da li nam je Bounce rate dobar ili loš. Ljudi ne znaju sa kojim bi pomoćnim stvarima mogli izmeriti da li u onome što oni tumače ima ili nema istine. Da li je ta priča ispravna. U našem poslu taj posao radi Data Analyst i to je jedno od najtraženijih zanimanja. To su ljudi koji na temelju brojki koje vide analiziraju stanje i kažu „ovo ne valja“ ili „ovo je super“. Od silnog broja metrika koje se dogode, kada otvoriš Google Analytics može da izgleda kao šarena laža, jer tu ima svega.“
Ono što treba da imate na umu je da nikad ne optimizujete svoju web stranicu da biste smanjili Bounce rate, već da biste ostvarili rezultate koje želite, povećali prodaju, čitanost, preuzimanje materijala, ostavljanje podataka u kontakt formularu, jer to je vaš cilj, a prateći alati i podaci koje dobijate su samo tu da vam pomognu da to ostvarite.
Naslovna slika: Myriam Jessier sa sajta Unsplash
