AI i priča o Sonji

AI i priča o Sonji

od strane | 2023 | PISANJE, POSAO

Moje dve drugarice i ja smo se smrzavale u školi na drugom spratu Šeste beogradske gimnazije pored malog radijatora i starih dvokrilnih prozora iz kojih je duvala promaja. Iako su bili zatvoreni, šibao je hladan vazduh kroz njihova okna, jer verovatno nisu menjani niti restaurirani od izgradnje gimnazije davne 1933.godine. Ili nam se barem tako činilo.

Dok smo mi ćeretale naslonjene jedna uz drugu, pokušavajući da se zgrejemo, prišla nam je Sonja Žarković naš školski pedagog i pitala nas da li bi volele da sa njom popričamo o tome šta bi želele da upišemo posle završetka gimnazije. I čime bismo želele da se bavimo.

Kao devojke od nekih tada 17,18 godina koje su svoja prva sećanja o svetu oko sebe stekla s početka ’90-tih u Srbiji, a koje su nedavno doživele i bombardovanje, iznenađujuće smo imali žarku želju da o tome pričamo sa Sonjom. Ali iz perspektive nas tri u okruženju oronule škole, nervoznih profesora, zbunjenih i uplašenih roditelja i zastarelog obrazovnog sistema, sve nam je nekako izgledalo besmisleno, jer ni svet izvan ovakve škole nije izgledalo kao mesto koje nam želi dobrodošlicu. Niti mesto kome smo uopšte potrebne.

Takođe, bile smo i u nedoumici da li treba studirati i raditi ono što voliš ili samo ono što će nam donositi novac, bez obzira na to da li ćemo u tom poslu uživati. Za neke večita dilema, zar ne?

Sonja se blago nasmejala kako je to obično radila, sklonila guste šiške sa očiju i rekla nam jezikom koji se koristio krajem ’90-tih: „Drage devojke, upišete fakultete koje želite i radite ono što volite od srca, dokle god budete mogle, jer će čovek ionako biti potreban samo u poslovima koji pomažu čoveku da smanji stres kao na primer psiholog ili psihijatar ili da se fizički oporavi, na primer radeći u banji. Sve ostalo radiće kompjuteri.“

Inače, kompjuterima se tada zvalo sve ono što nije digitron (ali ne ovaj što se zove kalkulator na smart telefonu), Toki-Voki ili pejdžer. Za sve vas koji ne znate o čemu pričam, please guglajte, jer nema šanse da ću uspeti da vam objasnim. Isto tako, tada kod nas nisu postojali Spa centri već samo rehabilitaciona lečilišta, tj. banje, pa je Sonja samo o njima tada govorila.

Sa činjenicom da je samo dve-tri godine od naše priče sa Sonjom bio 11. maj 1997. dan – prekretnica za odnos između čoveka i mašine, kada je superkompjuter sa veštačkom inteligencijom (AI) Deep Blue konačno postigao ono što su programeri iz IBM-a obećavali i pobedio u šahovskom meču šampiona Garry Kasparov-a, Sonja je vrlo dobro videla u kom pravcu se kreće svet, koja će biti uloga čoveka, sve veći značaj i dominacija mašina, pa evo sve do pojave ChatGPT-a koji nam je sada otvoren za masovno korišćenje.

Mi smo i do pojave Chat GPT-a koristili AI, koristeći filtere na Instagramu i Tik Tok-u, koristeću Google Translate, pozadine u Zoom-u, IPhone grupisanje naših fotografija i mnoge druge stvari za koje možda nismo ni bili svesni da su AI.

I da li ćemo se toga u budućnosti odreći? Pa vrlo verovatno da nećemo. Gotovo sigurno nećemo.

Da li je ova nova AI era krenula punom parom i krupnim koracima napred. Jeste, i tek predstoji da to vidimo.

U kom pravcu će se razvijati i dešavati integracija nas i veštačke inteligencije (ako je to uopšte inteligencija i šta je zapravo inteligencija), stvarno nemam pojma, ali ova „uzbuna“ koja je nastala, mislim da sa razlogom uznemiruje ili barem zbunjuje grafičke dizajnere, arhitekte, kopirajtere, programere, marketere, kompozitore, video kreatore, podkastere i mnoge druge.

Za mene nije bila neočekivana, jer imala sam tu sreću da upoznam i popričam sa Sonjom koja nas na žalost od marta 2007. godine posmatra sa verovatno nekog mnogo lepšeg mesta.

Copywriting vs. Content Writing i zašto su vam oba potrebna za uspešniju prodaju

Copywriting vs. Content Writing i zašto su vam oba potrebna za uspešniju prodaju

od strane | 2021 | PISANJE

Možda na prvi pogled izgleda kao da su Copywriting i Content Writing dve iste vrste pisanja, jer se obe odnose na pisanje sadržaja, ali ipak postoje razlike. Ono što je sigurno da su obe ove vrste pisanja sadržaja važne za vaš biznis, imaju jednaku vrednost i nadopunjuju se.

Kako bismo razjasnili razlike između ove dve vrste pisanja sadržaja, hajde na početku da pođemo od toga, šta je Content Writing.

Content Writing ili pisanje sadržaja je umetnost stvaranja sadržaja koji informiše, obrazuje ili zabavlja. Ova vrsta pisanja treba da:

  • probudi interesovanje za vaš brend,
  • pomogne u povezivanju sa kupcima (čitaocima) i
  • izgradi poverenje između vas i njih.

Ako se pitate kako to da sprovedete u delo, postoji mnogo načina za to, jer priču o svom brendu, proizvodu ili usluzi možete širiti putem:

  • blog postova,
  • objava na društvenim mrežama,
  • newsletter poruka,
  • skripti za video klipove,
  • skripti za podcast emisije,
  • članaka u magazinima,
  • besplatnim materijalom koji delite u formi e-knjige, e-vodiča, ček lista, izveštaja…

Iz tog razloga Content Writing je tu da vam pomogne da izradite odnos sa svojim čitaocima, kupcima, klijentima. Indirektno komunicira sa vašom publikom, širi svest o vašem brendu, govori o njegovim prednostima… Preko njega pružate savete, informišete, gradite odnos poverenja i prepoznatljivost. Content Writing ili kreiranje sadržaja jeste važan kao kontinuirani proces, hvata širi opseg u komunikaciji i prvenstveno je tu da gradi odnose na duže staze.

Kada je u pitanju Copywriting ili pisanje prodajnih tekstova, kao što mu sama reč kaže njegova je svrha da proda. U copy (prodajni tekst) spadaju:

  • prodajne stranice,
  • slogani,
  • naslovi,
  • copy za Facebook, Instagram ili Google reklamu,
  • prodajni webinari,
  • prodajne email poruke,
  • prodajna videa
  • tv, radio i bilbord tekstovi za reklame….

Copy je usmeren ka jednom cilju, a to je prodaja. On je kao neka vrsta prodajne ponude, koja se sprovodi na direktan način, poručivanjem ili indirektno usmeravajući na web sajt, pa onda celim tokom prodajnog puta, odnosno kroz prodajni levak (ali o njemu nekom drugom prilikom).

Tri osnovne razlike između ove dve vrste pisanja kada ih uporedimo su:

  1. svrha
  2. usmerenost i
  3. cilj.

Content ide u više pravaca, kao kada sednete i pričate sa prijateljem. Taj razgovor neće biti samo na jednu temu, već će ići u više pravaca, ali će sve to činiti celinu vašeg razgovora. Zamislite da pričamo o jednom blog postu koji je tipičam oblik pisanog sadržaja kada govorimo o Content writing-u. Napisan je uz pomoć više izvora, ima u sebi linkove koji vode unutar sajtu ili van njega, Ilustrovan je sa nekoliko slika, možda grafikona… Jednostavno „kao da priča sa vama“ i glavna mu je namera da sa vama napravi odnos, da vas infomiše, da vam ispiča priču.

Copy, za razliku od Content-a usmeren je samo na jednu temu, vrlo je strateški orijentisan, ne ide u više pravaca, već je svaka reč i rečenica usmerena i napisana sa svrhom da se nastavi na sledeću i na kraju dođe do kupovine.

Zašto su vam za biznis važni i Content i Copy

Možda će neko od vas pomosliti da je dovoljno imati samo copywriting tesktove, jer je njihova svrha da prodaju, ali nije tako. Ni vi ne volite da vam neko nešto prodaje, a da vas pre toga nije nikada pitao šta vama treba, niti vas upoznao sa svojim proizvodom.

I Content i Copy su jednako važni za vaš biznis samo je bitno da znate u koju svrhu ćete ih koristiti. Jedno ne isključuje drugo već se nadopunjuje, jer ako ste izgradili dobar odnos sa svojim čitaocima i pratiocima kroz sadržaj koji ste delili sa njima, lakše ćete ih pretovriti u svoje kupce i prodati svoj proizvod ili uslugu uz pomoć copywriting tekstova.

Profesionalci u kreiranju pisanog sadržaja i copywriter-i koji svakodnevno kreiraju prodajne tekstove, vaši su saveznici koji vam mogu pomoći da izgradite kod publike svest o značaju i vrednostima vašeg brenda koji će želeti da kupe i drugima preporuče.

Preporučujem vam da pročitate i ovo:

Koja je razlika između SAJTA i BLOGA i šta je bolje ZA VAŠ BIZNIS

Da li i dalje verujete da je vaš web dizajner ujedno i vaš web pisac

Naslova slika: Andreea-Maria Juganaru (Unsplash)

Da li i dalje verujete da je vaš web dizajner ujedno i vaš web pisac

Da li i dalje verujete da je vaš web dizajner ujedno i vaš web pisac

od strane | 2021 | PISANJE

Ako ste srećnik koji je unajmio za izradu svog web-shopa programera i/ili web dizajnera i shvaiti da on ume i dobro da piše i to želi da radi, našli ste iglu u plastu sena. Ali ruku na srce, ako se na tu sreću, seno i iglu budete oslanjali, verovatno da vaš web-shop nikada neće ugledati svetlost dana i ekrana.

Ako se pitate zašto je to tako, pa hajde da krenemo od početka

Web dizajner se bavi crtanjem. Zadužen je za kreiranje vizuelnog identiteta vašeg sajta. Jednostavno rečeno, on će se potruditi da vaš web-shop dizajnira vizuelno lepo, zanimljivo, atraktivno. Da oslikava vas, vaš brend, vašu kompaniju, a pri tome da bude jednostavan za snalaženje svih posetilaca koji na njega kliknu.

S druge strane, vaš web programer ima zadatak da osmisli strukturu čitavog sajta i omogući funkcionalnost svih njegovih elemenata. Sarađujući sa web dizajnerom, programer će učiniti da vaš sajt “oživi”.

I da … njih dvojica tesno sarađuju, svako radeću svoj posao, ali kako bi sajt bio kompletan, potrebno je da vaš web-shop ima sadržaj. Taj sadržaj čine:

  • tekstovi na stranicama,
  • blog postovi u vašem odeljku za blog kao i
  • opisi vaših proizvoda.

E, sada na scenu stupa još jedan web lik, a on ili ona je web pisac.

Kako da vaši kupci stvarno kliknu da dugmence “KUPI”

Pošto smo ustanovili šta ko radi, hajde da objasnimo šta nije opis proizvoda za web-shop.

To nije prekucan tekst iz vašeg kataloga.
Niti je sitno kucani tekst sa vaše deklaracije na ambalaži.
Nije ni tekst kojim na brzinu odgovorite kupcu kada vas pozove na telefon “da vas samo nešto pita”.

Opis proizvoda je marketinši tekst (ili copy) čija je svrha da zainteresuje kupca za vaš proizvod, dok čita informacije o njegovim karakteristikama koje su napisane na zanimljiv i jasan način, shvatajući da će njime zadovoljiti svoje potrebe, ako klikne na dugme za kupovinu baš na vašem sajtu, a ne nekom drugom.

Kao takav, ovakav tekst je vaš prodajni alat, a dobro napisan opis proizvoda će vašem kupcu preneti informaciju i emociju koja će se “preseliti” u korpicu za poručivanje.

Kako da započnete saradnju sa svojim web piscem

Kako bi vaš web pisac mogao da napiše dobre opise proizvoda za vaš web-shop, za početak mu je potrebna vaša pomoć u ovih nekoliko koraka:

  1. upoznajte ga sa vama, vašim brendom, kompanijom i objasnite čime se bavite i šta prodajte kako bi bolje upoznao vas kao klijenta,
  2. objasnite mu šta su vaše vrednosti, čemu težite, šta je vaša vizijama, da bi mogao da vas bolje razume i sazna zašto radite to što radite,
  3. pomozite mu da skicira profil vašeg kupca kako bi znao kome su vaši proizvodi namenjeni,
  4. pojasnite mu karakteristike i prednosti vaših proizvoda kako bi znao zbog čega ste bolji od drugih,
  5. definišite mu svoje ciljeve, kako bi znao čemu stremite i šta želite da postignete sadržajem koji treba da vam napiše.

Kada sve ovo sada znate, verujem da možete lakše da napravite razliku između svih ovih web likova koji rade svako svoj deo posla na tome da vam vaš sajt služi.

Takođe, sigurna sam da vam je sada mnogo jasnije da opisi proizvoda nisu samo neke suvoparne rečenice koje stoje pored slika vaših proizvoda na sajtu, pa zato angažujte prave ljude da pomognu vama i vašem biznisu.

Autor: Marija Trifunović, web pisac, gostujući bloger
Izvor: HONORARCI

Kutija imena, lica, uspomena i reči

Kutija imena, lica, uspomena i reči

od strane | 2021 | PISANJE

Nedavno sam u jednom razgovoru izgovorila rečenicu da ne želim nikoga da zabavljam. Da zvučim i izgledam fabulozno samo zato što to neko od mene očekuje. Po merilima koje je postavio “tamo neko”.

Imam kilometražu iza sebe koju svakog dana sve više poštujem i uviđam koliko mi je važna. Koliko mi je pomogla da stignem tu gde sam sada i baš zbog nje znam da kada “zaškripi”, potražim i pretresem svoje unutrašnje fioke, skinem prašinu sa ranijih iskustava i osvrnem se oko sebe da vidim znakove pored puta.

Da svega toga nema, bauljala bih kao pogledom po napisanom tekstu u koji gledam satima i u njemu uzaludno tražim slovne greške koje jednostavno ne uspevam da vidim.

Ali ono što vidim da su mi moje godine “donele” jeste veliku kutiju punu slika koju sa radošću gledam. Na nekim slikama lica više ne mogu da se setim čija su, a ni koje ime im je dodeljeno rođenjem. Ima i onih čija lica vrlo dobro znam, ali imena su negde nestala u magli prohujalih godina. Puno je lica i imena koje vrlo dobro pamtim, ulaze mi u život kroz sećanja, a ima i onih koja ulaze kroz vrata, kroz susrete i danas.

Ta kutija kada je otvorim probudi uspomene i događaje kroz koje sam već proživela. Koje samo treba da vratim sebi u svakodnevne misli onda kada mi zatrebaju. Skrenu mi pažnju da je nešto dobro, i da to već znam. Kažu i da nešto nije dobro i daju znak za oprez. Tada mi šapnu “ma, šta će ti to”, “to si već videla i prošla” ili “okreni se oko sebe, čeka te nešto novo i bolje za tebe”.

Ta kutija je moja riznica. Moja luka u koju se vraćam, a ovi nizovi reči konak u kome odmaram svoj um pišući ono što drugi nemaju vremena niti snage da čuju. Užurbanost, brda i brda informacija, tinjajući strah i zatvorenost doveli su nas do toga da se više ne čujemo. Da ne razgovaramo, već da iz sebe izbacujemo rečenice, prekidajući jedni druge u pauzama uzimanja vazduha.

Zato je kutija tu da se važno ne zaboravi i nevažno zaboravi.

Zato su reči moćan alat progovaranja.

Autor: Marija Trifunović
Izvor: Original Magazin
Naslovna slika: Jason Leung sa sajta Unsplash

Koja je razlika između SAJTA i BLOGA i šta je bolje ZA VAŠ BIZNIS

Koja je razlika između SAJTA i BLOGA i šta je bolje ZA VAŠ BIZNIS

od strane | 2020 | PISANJE

Ponekad od svojih sagovornika, kada pričamo o poslu čujem pitanje:
“Pa, koja je zapravo razlika između sajta i bloga?”
A još češće:
“A šta je bolje imati od ta dva?”

Čim ste kliknuli na naslov ovog teksta, onda verujem da su i u vašoj glavi ova pitanja. Zato je najbolje da krenemo redom i da prvenstveno razumemo ove termine, mogućnosti koje nude ova dva tipa veb prezentacije i da sagledamo njihovu primenu, koristi i prednosti.

Šta je blog

Blogove obično vodi pojedinac ili mala grupa ljudi pišuću na različite teme, deleći koristan i informativni sadržaj, važnost bloga prepoznale su i mnoge korporacije. Blog može biti na zasebnom domenu i činiti nezavisnu veb prezentaciju, a može biti i deo veb-sajta kao zasebna stranica.

Zanimljivo je da se na blogu sadržaj predstavlja obrnutim hronološkim redosledom, tačnije sadržaj novijeg datuma se prvo prikazuje, a za njim i preostali koji je starijeg datuma. Sadržaj bloga može da bude pisani, audio, video, foto sadržaj, a naziva se Unos, Objava ili Blog Post. Na nekim blogovima, ispod blog postova videćete odeljak za komentare gde posetioci mogu da objave svoj komentar.

Istorija blogova iliti kako je sve počelo

Blogovi su nastali iz dnevnih novina i časopisa koristeći internet kao mesto gde će biti objavljeni, a sve se to dešava sredinom 90-ih. U to vreme su korisnici interneta već pokretali svoje veb-sajtove na kojima su redovno objavljivali novosti o svom životu, razmišljanjima i komentarima na društvena dešavanja.

Termin veb log (web log) prvi put je korišćen tokom kasnih 90-ih, pa je kasnije postao „weblog“, zatim „we blog“ i na kraju samo „blog“.

Zbog sve većeg broja takvih veb stranica, počelo je da se pojavljuje nekoliko alata, koji su imali za cilj da olakšaju objavljivanje online časopisa i blogova. Ovi alati pomogli su u popularizaciji blogova, a njihovo korišćenje bilo je dostupno korisnicima koji nisu baš tehnički mnogo vični.

Sada već daaaaavne 1999. godine pokrenuta je popularna blog platforma Blogger.com, koju je Google kupio početkom 2003. godine. Na njoj su mnogi počinjali da pišu svoje prve blog postove, a jedna od njih sam i ja.

Sajt ili Blog

Iste godine, WordPress je objavio svoju prvu verziju kao platformu za blogove u maju 2003. Kao što možda već znate, danas je WordPress najpopularnija svetska platforma za blogove (a i veb-sajtove) na kojoj se nalazi preko 30% svih sajtova i blogova na Internetu.

E, pošto smo objasnili šta je blog, i malo pogedali u retrovizor da kroz istoriski osvrt od nekih dvadeset – trideset godina sagledamo koji su bili počeci blogovanja, vreme je da odgovorimo na pitanje:

Koja je razlika između bloga i veb-sajta?

Osnovna razlika između bloga i ostalih vrsta veb-sajtova je ta što se blogovi redovno ažuriraju novim sadržajem, koji se prikazuje obrnutim hronološkim redosledom.

Tipični veb-sajtovi su statične prirode gde se sadržaj organizuje na stranicama, znate već Početna, O Nama, Usluge, Kontakt i slično i ne ažuriraju se tako često.

Sa druge strane, blog je znatno dinamičniji i obično se češće ažurira. Tačnije, tako bi trebalo. Učestalost objavljivanja se razlikuje od blogera do blogera, tako da objava može biti nekoliko puta nedeljno, jednom mesečno, zavisi kako kod koga.

Kao što sam već spomenula, blogovi mogu biti deo većeg veb-sajta. Često firme imaju odeljak Blog gde redovno kreiraju sadržaj kako bi informisali i edukovali svoje kupce.

Jednostavno rečeno, svi blogovi jesu veb-sajtovi ili deo veb-sajtova. Međutim, ne mogu se svi veb-sajtovi nazvati blogovima.

Na primer, moj sajt je i blog i veb-sajt. Sadrži sve strandardne stranice koje ima veb-sajt koje su u tzv. ne-blog formatu, ali ima i blog stranicu gde se redovno objavljuju blog postovi koji su u potpunosti u blog formatu.

Blog ili veb-sajt – Šta je bolje od ta dva

Kao početnik, možda se pitate da li je bolje pokrenete blog ili veb-sajt, jer ne znate šta je bolje. Pa, da budem iskrena, odgovor na ovo pitanje zavisi od vašeg cilja i onako šta vi smatrate da će pomoći razvoju vašeg biznisa.

Mnoga mala preduzeća širom sveta imaju strandarne veb stranice (veb-sajtove) sačinjene samo od stranica i bez bloga. Takvi veb-sajtovi su često napravljene samo da bi informatisali o osnovim stvarima vezanim za to konkretno preduzeće, organizaciju ili pojedinca. Nešto kao katalog na netu.

S druge strane, sve više firmi, organizacija i pojedinaca shvata potencijal bloga u svojoj marketinškoj strategiji. Svojim veb-sajtovima dodaju zaseban odeljak bloga i koriste ga za dobijanje više poseta sajtu, grade kredibilitet i povećavaju broj kupaca i klijenata.

Koja je razlika između Blog postova i Stranica

Pošto smo pomenuli da je WordPress najpopularnija platforma za blogovanje i kreiranje sajtova i vrlo moćan sistem za upravljanje sadržajem, možemo nju uzeti kao primer. Na njoj možete objavljivati dve vrste sadržaja: Postove (posts) i Stranice (pages). Na blogu se objavljuje blog sadržaj u formi Blog postova, a sadržaj koji se ne menja (ažurira) tako često se objavljuje na Stranicama (Pages), tj. stranice usluga, poizvoda, kontakt stranica…

Ono što je još važno da znaje je da se stranice obično koriste za kreiranje strukture i izgleda veb-sajta.

Zašto ljudi bloguju i koje su prednosti blogova

Svaki bloger ima svoju motivaciju za blogovanje. Blog je njihovo mesto za deljenje kreativnosti i ideja široj publici, ali i mesto gde preko interneta šire priču o sebi o svom biznisu.

Brendovi i firme kreiraju blogove kako bi obrazovali svoje kupce, delili novosti, iskustva korisnika njihovih proizvda i usluga i dosezali do šire publiku. Blogovanje svataju kao važan deo marketing strategije.

Ako bi na jednom mestu sumirali prednosti bloga, evo ih nekoliko:

  • Omogućava vam da pokažete svoje veštine, kreativnost i talente
  • Pomože pojedincima da postanu autoritet u svojoj branši
  • Mnogi blogeri zarađuju na svojim blogovima koristeći različite metode monetizacije i od toga dobro žive
  • Firme koriste blogove kako bi privukli više potencijalnih kupaca
  • Neprofitne organizacije koristite blogove za podizanje svesti i uticaj na javno mnjenje
    itd.

Koji su primeri dobrih blogova

Primera dobrih blogova ima puno, a ovog puta ću izdvojiti ova dva:

Iz oblasti istorije umetnosti, blog Slike i Prilike su vrlo dobar primer kako se na lep i pitak način može široj publici približiti umetnost. Dve istoričarke umetnosti koje vode ovaj blog su želele (i u tome uspele) da iskorače iz strogih akademskih okvira i da svoja znanja, iskustva i poglede na svet umetnosti prenesu široj publici.

Drugi primer je modni i lifestyle blog Tamare Kalinić – Glam and Glitter. Ona je radom na svom blogu, pišući, snimajući, slikajući se i pričajući o modi uspela da za nekoliko godina napravi svoj biznis radeći sa svetski priznatim kompanijama Tiffany and Co, Kenzo, Dior, Fendi…

Kada pogledamo ova dva primera shvatimo da mišljenje da su obično blogeri samo hobisti, nije sasvim tačno. Sećate se kada sam vam pisala na početku ovog blog posta o istoriji bloga. Nekada je bila tako, naravno da su neki blogeri i dan danas samo hobisti, ali veliki broj blogera i firmi koje imaju blog zarađuje od blogova direkno ili indirektno.

Kod pojednih blogera, kada dođe do prvih saradnji, mnogi se više usredsrede na svoj blog, napuste svakodnevni posao i grade svoje poslovanje, svoj biznis preko interneta.

Istoričarke umetnosti Sofija i Jovana dobile su priliku da preko svog bloga otvore sebi nove prilike za školovanjem i rad na raznim projektima, a Tamara je postala ozbljna poslovna žena i svetki poznata blogerka.

A kojom biste vi temom započeli prvi tekst na svom blogu i zašto?

Izvor: Original Magazin

Autor: Marija Trifunović

Kakva je budućnost pisanog teksta

Kakva je budućnost pisanog teksta

od strane | 2020 | PISANJE

Moje druženje sa pisanom reči kroz čitanje i pisanje broji nekoliko decenija, a moje veb druženje sa rečima na netu skoro deceniju. I stvarno, na početku beše reč, jer knjige i pismarice su bile moj svet, a njemu se kasnije priključio Blogspot, moja prva platforma za pisanje kontenta.

Ipak, danas je gotovo nezamislivo da naš dan protekne bez gledanja video klipova, animacija, fenomenalnih fotografija, slušanja podkasta, tumačenja infografika, a sve je to bilo gotovo nezamislivo u vreme dial-up internetske veze, gde je bio podvig učitavanje slike veličine 100x100px.

Tada je pisani sadržaj bio ono što smo svakodnevno, sa mnogo manje sati na netu, ali sa mnogo više pažnje, upijali kao sunđer. Komentari ispod blog postova bili su must-do nakon čitanja, a forumi izvor informacija i mesto za virtuelni dijalog.

Zvučim i sama sebi kao neki dinosaurus, ali tada nismo imali programe za pravljenje video i audio zapisa kakve sada istaliramo kao aplikacije za nekoliko minuta, a čak su i grafički programi tada bili prilično basic.

A kao to sve kod mene izgleda danas

Svaka stranica i blog post na mom veb sajtu ima barem jednu vrlo kvalitetnu fotku. Do sada sam objavila preko 50 audio i video zapisa, i koristim 5 društvenih mreža na kojima sam prilično redovna.

Iako o tome do pre dve godine nisam uopšte razmišljala, moja svakodnevica je zapravo postala kreiranje veb sadržaja opisano u 4 reči:

reč, slika, video i zvuk.

I svi ti elementi sada za mene čine jednu celinu mog izražavanja, jer jedan vizuelno-auditivni tip ličnosti kao ja se u tome oseća 100% u dobro.

Ono što je zapravo zanimljivo je da je danas najjednostavnije stvarati audio i video sadržaj. Mogu da uzmem svoj telefon i da se snimim u dva klika. Mogu da taj zapis obradim sa još 3 klika. I uz još par klikova sve je na netu i „šeta“ se po mrežama.

Takođe, tokom poslednjih godina došla sam do zaključka da ljudi očekuju nešto više od reči. Žele potpuno audio-vizuelno iskustvo ili barem nešto što mogu da vide.

Pa da li se ljudi onda sve manje oslanjaju na pisanu reč?
Hoćemo li doći do tačke u kojoj će pisani sadržaj biti u potpunosti napušten?

reč, slika, video i zvuk

Gde je nestala potreba za rečima

Možda sam se to pitala do prošle godine, ali od ove godine mi je potpuno jasno. NIGDE. Nije nestala nigde, tu je i ne jenjava.

Kupovina knjiga u papiru raste.

Na Kindlu se ne smanjuje broj objavljenih naslova e-knjiga.

Poezija se vratila na velika vrata.

Blog sekcije na sajtovima se pojavljuju i gde nisu bile ranije planirane.

E-magazini pored redovnih članaka uvode Blog odeljke, čak i neke blog postove objavljuju u printu.

Newsletter je jedan od najboljih marketing alata.

E-commerce sajtovi, Amazon i slični vape za dobro napisanim opisima proizvoda.

Instagram, Facebook, Pinterest ili Linkedin post bez dobrog opisa se ne smatra vrednim pažnje.

Svaka marketing kampanja ne može se zamisliti bez dobrog copywrtiter-a.

I da ne nabrajam dalje.

A zašto je to tako

Mislim da je razloga mnogo, ali navešću ih ovde barem desetak.

Što bi rekao Stiven King „Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija“. Verujem da već znate ili ste barem čuli da je poezija najuzvišeniji vid umetnosti.

Kada govorimo o vebu, mnogo ljudi preferira pisani sadržaj više nego bilo šta drugo. Mnogo im više prija, jer nije „agresivan“ za konzumiranje.

Za neke je razlog još uvek slaba brzina interneta ili možda ne žele da preuzimaju aplikaciju samo da bi nešto slušali ili gledali.

Neki vole, čak i ako slušaju podkaste, da radije čitaju transkripte epizoda.

Ono što je svakako još jedan razlog zbog kojeg pisani sadržaj neće nestati iz naše svakodnevice jeste njegov uticaj na pretraživače. Iako Google sada u rezultate pretrage uključuje video zapise i druge vizuelne formate, većina indeksiranja je u formi teksta.

Praktično gledano, možete lako potražiti reč ili frazu na stranici teksta, a mnogo je teže pronaći određene informacije u video ili audio snimku (osim ako autor nije dostavio transkript ili indeks sa vremenskim odrednicama).

Kada posmatram nas kreatore sadržaja, audio i video oprema postaje jeftinija za kupovinu i lakša za upotrebu, ali je za njeno korišćenje, a kasnije i editovanje, potrebno više vremena. A kod pisanja, otvori se Word, GoogleDoc ili novi WordPress dokument i reči teku sve dok se ne pritisne „Publish“ i to je to.

Iz ugla urednika portala i magazina, reči je mnogo lakše promeniti u poređenju sa audio i video zapisima. Koliko mi se samo puta desilo da sam slušala neku svoju epizodu podkasta i shvatila da sam grešila, propustila da nešto kažem ili pričala previše. Naravno, editovanje prethodi svakoj objavi, ali ukrajanja i ponovna spajanja zvuka i/ili videa su složenija u poređenju sa uređivanjem teksta.

I za kraj ovog blog posta, moje mišljenje je da je ravnoteža i raznovrsnost sadržaja mera stvari na internetu. Tekstovi definitivno ne bi trebalo da budu jedini mediji, već jedan od alata za komunikaciju (zajedno sa videom, audio zapisima i slikama).

Uz video se sjajno može prikazati tvoja ličnosti i ko si u stvari, a to ti pomaže da izgradiš poverenje i kredibilitet.

Audio sadržaj je jedan od najintimnijih i uz njega slušalac zbog nedostatka vizuelnog sadržaja koristi veći stepen pažnju pri konzumaciji.

Ali neki autori su zaista fenomenalni pisci i to je ono po čemu su prepoznatljivii zato njihove reči ostavljaju odjek i bez slike i bez zvuka.

Šta ti misliš? Hoće li pisani sadržaj nestati sa neta ili će uvek biti njegov deo?

Autor: Marija Trifunović

Izvor: Original Magazin

Slike: Iz lične arhive

error: Content is protected !!